Share
  • Book
  • Serbo-Croatian(Српски / Hrvatski)

을화

  • Author
  • Country
    Republic of Korean
  • Publisher
  • Published Year
    1986
  • Genre
    Literature - Korean literature - Contemporary poetry - Contemporary drama - Classics

Title/Author/Genre

  •  

    Title: Ulhva Rights Sold

    Author: Kim Dong Ni

    Genre: Contemporary Poetry, Contemporary Drama, Classic

     

    LTI Korea staff: Hanmil Cho (hanmil@klti.or.kr / +82-2-6919-7745)

     

    The copyright of this title has been sold. (Translation and publication supported by LTI Korea)

Description

  • About the book

    Roman „Ulhva“ je nastao po pripoveci „Portret Šamanke“ iz 1936. Autor je smatrao da priča zaslužuje više objašnjenja jer, po njegovim rečima, šamanizam je predivna tema i sukob dva boga ne može se jednostavno sažeti u kratkoj priči. Zbog toga, posle četrdeset godina priprema objavljen je 1978. godine roman „Ulhva“ za izdavačku kuću Munhak Sasang. Ulhva sadrži više opisa i objašnjenja, likovi poput pastora Paka i bogataške porodice Ćong su bolje obrađeni i dobili su značajnije mesto u romanu. Roman počinje sa podeljkom „Šamankina kuća“ i završava se sa „Papirnim lapionima“, obrađujući Ulhvin život, oslikavajući scene iz šamanističkih rituala i sukobe sa sinom. U prvom delu romana autor se bavi Ulhvinim (Oksaninim) životom, trudnoćom i događajima pre nego što je postala šamanka. Drugi deo govori o Jong Sulovom traganju za ocem i daljem razvoj sukoba sa majkom šamankom.

    Ulhva je odrasla sa majkom. Zatrudnela je sa dečkom iz komšiluka kada je imala petnaest godina i morala je sa majkom da napusti selo. Neposredno po rođenju sina Jong Sula udala se za udovca, ali je brak kratko trajao jer muž vrlo brzo po venčanju umro. Kako nesreća ne dolazi sama Ulhva je uskoro pretrpela i gubitak majke, a Jong Sul se razboleo od velikih boginja. Potražila je šamanku Pakći koja je uspela da izleči dečaka. Međutim, nije prošlo mnogo i Ulhva, tada još uvek Okson, se razbolela i pored svih lekova nikako joj nije bilo bolje. Pakći joj saopštava da je sve to zbog toga što je predodređena da postane šamanka. Posle inicijacije Okson je dobila ime Ulhva, po mestu Ulhva gde joj se prvi put javila njena boginja zaštitnica. Njeni rituali su postali nadaleko poznati i traženi. Sa Song Pang Dolom, šamanom, dobila je ćerku Volhi, Jong Sula je poslala u budistički hram da uči, i neko vreme je srećno živela. Nedugo zatim, zbog promene u njenom ponašanju Pang Dol je napušta.

    Jednog dana Jong Sul se vratio kući. Razočaran u život budističkih monaha pridružio se protestantskoj crkvi i sada se vraća ne bi li majci i sestri preneo blagodeti protestantske vere. Međutim, ubrzo je uvideo da su njihova osećanja i vera daleko od hrišćanskog učenja. Doneo je čvrstu odluku da ih izvuče iz đavoljih ruku. Potražio je crkvu u blizini i upoznao pastora Pak Kon Sika. Kad je čuo da je pastor prešao u protestante da bi pobegao od praznoverja, Jong sul mu je priznao da je on, zapravo, sin šamanke i vanbračno dete. Uz pomoć pastora upoznao je svog oca i saznao svoje prezime.

    Sukob oko vere sa majkom neprekidno traje. Jednom prilikom poveo je svoju sestru na mesto gde se izvodio ritual (gut). Kada je sve video izbliza i čuo komentare posmatrača obuzeo ga je neki čudan osećaj. Do tada je smatrao da je sve to bezvredno praznoverje, međutim kada je video jaku veru kod ljudi, posumnjao je da možda nije bio potpuno u pravu. „Povrh svega i biblija je puna priča o ljudima posednuti duhovima. Ako je tako, potreban je neko ko će oterati te duhove iz njih. Ako šaman u toku guta može da otera duhove ili ih odvodi u drugi svet, radi ono što je nama potrebno i samo to ne mogu da im zamerim.“

    Sukob između dva sveta, šamanističkog i hrišćanskog, glavna je tema romana.  Taj sukob je posebno izraženo u delovima Dva Boga, Gut i Molitva i Biblija i Nož. Međutim, sukob između majke, šamanke, i sina, protestanta, do kraja romana se ne rešava, šta više, tenzija se povećava. Na kraju Jong Sul strada od uboda nožem kada je želeo da sačuva bibliju koju je majka želela da spali.

    Zahvaljujući dugogodišnjem istraživanju autor na predivan način objašnjava i opisuje šamanističke rituale i ulogu i mogućnosti šamana. Kroz dijaloge, autor opisuje duboko usađenu svest i osećanja ljudi tog vremena. Pored toga, upoznaje nas sa raznim problemima ljudi -sa društvenim i polnim diskriminacijama, problemima porekla i profesije.

    About the author

    Kim Tong Ri (pravo ime mu je Kim Si Đong 1913-1995) rođen je u Kjongđu, u Severnoj Kjongsang provinciji. Osnovno obrazovanje završio je u rodnom gradu. Srednju školu je započeo u Tegu da bi se posle dve godine prebacio u Seul. Međutim, 1928. napušta školu zbog siromaštva ali se posvećuje književnom radu. Karijeru je počeo pisanjem poezije i eseja koji su objavljeni u poznatim časopisima. Prvu pesmu „Bela Čaplja“ objavio je u magazinu „Ćoson Ilbo“ 1934, već sledeće godine objavljena je i njegova pripovetka „Naslednik Hvaranga“ u magazinu „Ćungang Ilbo“. Publici je poznatiji po svojim pripovetkama.

    Za vreme japanske okupacije Kim se okreće korejskoj tradiciji, pre svega duhovnom svetu Korejaca, šamanizmu, konfučijanstvu, budizmu i hrišćanstvu i često opisuje sukob tradicionalnog i modernog, šamanizma i hrišćanstva. „Naslednik Hvaranga“ kroz lik tradicionalnog, staromodnog konfučijanskog „gospodina“ opisuje promene u društvu i sukob sa novim, modernim uticajem. Jedna od najpoznatijih njegovih pripovedaka je „Portret Šamanke“ iz 1936, po ko joj je kasnije nastao roman „Ulhva“ (1978), bavi se sukobom majke šamanke i sina protestanta. Poznata dela iz ovog opusa su i „Poštanski konj“ 1848, „Legenda o Žutoj Zemlji“1939, i ostala.

    Posle Korejskog rata, teme koje dominiraju su politički sukobi i patnja ljudi za vreme i posle rata. Roman „Evakuacija iz Hungnama“, 1955, opisuje stvarni događaj-povlačenje UN snaga iz Hungnama i sukob demokratije i komunizma. Pripovetka „Grakanje Svraka“ iz 1966 je priča o mladiću koji je sam sebi naneo rane da bi se vratio kući i pobegao od rata. Međutim, kod kuće zatiče da ništa nije kao pre. Ostala dela u posleratnom opusu su „Dinja“ (1963), „Tri Kraljevstva“ (1972), „Grobnica kralja Munmu“ (1974), i druga.

    Bio je direktor raznih književnih udruženja i organizacija, predavao na prestižnim univerzitetima u Koreji, bio urednik novina i dao veliki doprinos za razvoj korejske književnosti. Nekoliko njegovih dela je ekranizovano, a za roman „Ulhva“ bio je nominovan za Nobelovu nagradu 1982. godine. Dokaz o važnoj ulozi koju ima u istoriji korejske književnosti je i književna nagrada koja nosi njegovo ime i koja se od 1998. svake godine dodeljuje za najbolji roman.

    Media Response/Awards Received

    • Nagrada Slobodne književnosti  (1955)
    • Nagrada Korejske akademije umetnosti (1958)
    • Nagrada 3.1 (Martovske demonstracije) (1967)
    • Nagrada grada Seula (1970)
    • Medlja za građanske zasluge (1970)
    • 5.16 (Majska revolucija) Nacionalna književna nagrada (1983)
    • Nagrada korejskog umetničkog saveta za razvoj književnosti 20.veka (1999)

     

     

Translated Books (34)

News from Abroad (3)